Lamberto Zanijer: Dogovor o tehničkim pitanjima umanjuje značaj priznanja Kosova

Važno je da se priznanju Kosova pristupi na takav način da ne utiče negativno na regionalnu i međunarodnu saradnju, kao i na odnose između Srbije i zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova

U prvoj reakciji pošto su pregovarački timovi Beograda i Prištine ustali od stola, posle dvodnevnih razgovora početkom meseca u Briselu, šef Unmika Lamberto Zanijer je rekao da će, kada bude postignut dogovor oko tehničkih pitanja u Briselu, pitanje priznanja nezavisnosti Kosova „biti sve manje problematično“.

U intervju za „Politiku“ Zanijer je na pitanje zašto misli da će se tako razvijati situacija, odgovorio da nije mislio na „priznavanje samo po sebi, nego na problem priznanja“.

– Važno je da se tom problemu pristupi na takav način da ne utiče negativno na regionalnu i međunarodnu saradnju, kao i na odnose između Srbije i zemalja koje su priznale nezavisnost – kaže Zanijer.

Početkom marta boravili ste u Moskvi i založili se za međunarodnu istragu povodom navoda iz izveštaja Dika Martija. Zašto mislite da je potrebna nezavisna istraga?

- Ja u potpunosti prepoznajem važnost insistiranja srpskog ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića da ove tvrdnje budu tretirane na način na koji su tretirani i drugi ratni zločini u regionu. Dakle, uslov je nezavisnost u istrazi.

Koje prepreke stoje na putu UN budući da su još 2003. predale Haškom tribunalu informacije u vezi sa ovim navodima da vode ovu istragu?

- Mislim da je Unmik predao dosijee Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju jer se smatralo da je Haški tribunal nadležni međunarodni sud za to pitanje. Što se tiče naše trenutne uloge, rekonfiguracijom Unmikove funkcije u oblasti vladavine prava u decembru 2008. isključena je mogućnost da Misija preuzme vodeću ulogu u istrazi.

S druge strane, periodični izveštaji generalnog sekretara Savetu bezbednosti UN mogu da obezbede koristan izvor informacija o napretku u istrazi. Ali da bi se to dogodilo, potrebna je neka vrsta funkcionalnog odnosa sa istražnim organima. Ako Euleks bude imao vodeću ulogu u istrazi, mi bismo već imali pripremljen sporazum o saradnji koji bi olakšao izveštavanje.

Zašto Vaši prethodnici nisu ništa preduzimali tim povodom proteklih godina?

- Naravno, ja ne mogu da govorim u njihovo ime, ali koliko sam ja shvatio nije bilo dovoljno jakih dokaza da bi Tužilaštvo podnelo tužbu, čak ni posle posete Albaniji. Međutim, smatralo se da nije u mandatu Unmika da istražuje bilo koje navodno počinjene zločine u Albaniji, što je naglašeno i podatkom da je istraga „žute kuće“ obavljena pod okriljem Međunarodnog krivičnog suda. Sada izgleda da je gdin Marti otkrio nove dokaze, što će, kada bude obelodanjeno, omogućiti ponovno otvaranje istrage.

Kako Vi razumete nastojanja SAD i EU da je Euleks sposoban da obavi tu istragu i zaštiti svedoke, iako se zna da nema mandat van Kosova i da postoje ozbiljne sumnje da može da zaštiti svedoke?

- Savet bezbednosti UN može da da mandat Euleksu ili bilo kojem drugom međunarodnom mehanizmu da istražuje van Kosova. Što se tiče zaštite svedoka, smatram da je to pravi izazov. Ja nisam u poziciji da ocenjujem adekvatnost programa za zaštitu svedoka koji Euleks poseduje u svrhu ove zaista specifične i veoma izazovne istrage. U svakom slučaju, mislim da bi bilo jako važno da se bilo kojem mehanizmu, koji bude odabran da obavlja ovu istragu, dodele adekvatna sredstva za postavljanje kredibilnog programa za zaštitu svedoka.

Kosovske vlasti već godinama izbegavaju saradnju sa Unmikom. Kako nameravate da se vratite „u igru”?

- To nije tačno. Zbog određenih političkih razloga, od februara 2008, kosovska vlada na centralnom nivou bila je manje spremna za održavanje direktnih kontakata sa Unmikom, no naši odnosi sa opštinskim vlastima ostali su dobri, kakvi su bili i u početnom periodu 1999, posle osnivanja misije.

U stvari, naše sadašnje stanje odnosa sa opštinskim strukturama može se okarakterisati kao veoma kooperativno, ako ne i srdačno. Uzimajući u obzir Unmikove sadašnje odgovornosti, pri čemu je glavna odgovornost u oblasti podrške zajednicama koje naseljavaju Kosovo, smatramo da su odnosi međusobnog poverenja od presudnog značaja za uspešnu primenu mandatom propisane uloge u skladu s Rezolucijom 1244.

S te strane, moj se mandat iz perspektive Prištine može tumačiti donekle problematičnim. Međutim, pored navedenih nivoa saradnje na lokalnom nivou vlasti, mi smo uspeli da ostvarimo napredak, što pokazuje da usvajanjem pragmatičnog stava možemo da budemo deo rešenja, a ne deo problema. Mi nameravamo da istrajemo u tome i verujemo da će svi na kraju priznati da su angažovanje i podrška od koristi za sve strane.

Očekujete li da će pitanje severa Kosova biti najteže pitanje ovih razgovora i kako ono može, po Vama, da se reši?

- Naravno da je pitanje severa Kosova veoma teško. Priština smatra to internim pitanjem i nije spremna da ga kao takvo stavi na dnevni red dijaloga. To je još jedno pitanje u kome samo pragmatičan pristup može da uspe. Postoji mnogo otvorenih „tehničkih pitanja“ u vezi sa severom. Prvo treba početi s tim pitanjima i onda proceniti koliko daleko napredak u ovom polju može doprineti u rešavanju većih i više političkih pitanja.

Zašto razgovorima Beograda i Prištine početkom marta nije prisustvovao predstavnik Misije UN, s obzirom na to da se razgovaralo i o funkcionisanju Cefte, a Unmik je u ime Kosova potpisnik tog sporazuma?

- Unmik usko sarađuje sa EU u pripremi dijaloga Beograda i Prištine. Ja sam odredio jednog od svojih saradnika, kao stalan – iako ne i ekskluzivan – kanal za takvu saradnju. Takođe sam poslao, i nastaviću da šaljem i ubuduće, osoblje Unmika u Brisel u vreme sastanaka i dijaloga, jer razumem da EU, kao moderator ovog dijaloga, što je određeno i rezolucijom Generalne skupštine UN, može da pozove UN da prisustvuju sastancima na kojima je potrebna stručnost misije UN.

Srpska delegacija je na sastanku 8. marta ponovila zahtev da Unmik učestvuje u razgovorima. Od koga zavisi da li ćete se i uključiti?

- Mi nismo uključeni u rasprave o formatu sastanaka, ali ostajemo spremni da učestvujemo, na osnovu postignutog dogovora dveju strana kao i posrednika. Sa svoje strane, UN su jasno stavile do znanja EU da je misija na raspolaganju da prisustvuje.

Autor: Biljana Mitrinović

(Politika)